Када је човек слободни зидар?

 

Када може да посматра преко река, планина и хоризонта са дубоким осећањем своје маленкости у космичким пропорцијама ствари, а да ипак има вере, наде и храбрости да крене у потрагу за апсолутном истином.

Када зна да је сваки човек дубоко у свом срцу истовремено и племенит, и несавршен, божански и ђаволски, и дубоко усамљен са неизрецивом жељом да упозна,разуме и да искрено воли свако људско биће.

Када зна да саосећа са грешним човеком у његовој невољи, увек свестан да смо сви ми константно у неравноправној борби са страстима и унутрашњим демонима који су извор свих наших странпутица и грехова.

Када је научио како да ствара пријатеље и како да их сачува, и изнад свега како да буде себи пријатељ.

Када воли природу и сва жива бића која нас окружују, без жеље да их покори и промени, и када осећа одушевљење са сваким рађањем новог јутра, новог цвета и новог живота.

Када зна сачувати унутрашњи мир и оптимизам, упркос сталним изазовима и невољама свакодневног живота.

Када му поглед на звездано небо и  на одбљесак сунца на води буди мисли о њему драгим особама.

Када се никада не оглушује вапају за помоћ и увек пружа братску руку спаса невољнику.

Када проналази добро у свакој религији или вери, како год се она звала и одакле год потицала, док год омогућава човеку да се приближи Богу и схвати божанску сврху нашег постојања.

Када може у баруштини поред пута видети нешто више и сврсисходније него муљ, и у лицу најгрешнијег људског бића видети нешто више од његовог греха.

Када зна како да се моли, како да воли, како да се нада.

Када има вере у себе, у хуманост људског рода и у Бога, са мачем у руци у сталној борби против зла, са одом радости живота у срцу, али без страха од смрти.

Такав је човек пронашао једину праву тајну слободног зидарства, и то је баш та коју мора поделити са целим човечанством.

 

 Џозеф Форт Њутн